Digla sam nos.
Uobrazila da dobro živim!
Plakaću sutra.
Danas nemam zakazano.
U pauzi dijaloga vodim monolog.
Ko ima šizofreniju nikad nije sam!
Živim u pogrešnom vremenu
na mestu koje me ne drži.
Neću više da budem pametna.
Dosadilo mi da se stidim.
Ne uzimaj na zub onog
s kim ispiraš usta.
Moja priča ne pije vodu.
Vapi za alkoholom!
Kad god kujem neke planove
ošinem se po prstima!
Perpetuum mobile je za nas čista utopija.
Mi smo odavno skrenuli!
Kad si gladan nisi sav svoj.
A ja ceo život na dijeti.
Ako mi ostane glava na ramenima
okrenuću novo poglavlje.
Bolje da ste me uzeli za gotovo zdravu
nego što mislite da me možete držati zdravo za gotovo.
Pucajte, ja opet kasnim na čas!
deana sailović 
Šta reći, za Deanu i njeno stvaralaštvo izvučeno iz dubine sopstvene ličnosti. S'lakoćom pronalazi bisere mudrosti, i izvlači ih na površinu novog pravca naše satire. Piše vrlo inspirativno, retko viđeno, a svakodnevno prisutno baš tu u svima nama. Olake reči su najteže, a ona je svu težinu svalila na sebe.
Hvala 😀