Nula

 

Kod njega je u izlogu
isto što i u radnji
večiti popis
mada nije imao
onaj precizni kantar
za najfinija merenja
imao je savršen osećaj
da “taman” za sebe
izabere najbolje
da odvaže
doda ili oduzme
i da uvek bude u plusu
ili bar na pozitivnoj nuli
za kusur nije mario
za bakšiš još manje
kad se sve sabere
u podeli jedino sa sobom
za druge ne ostaje
ni ono pozitivno
od njegove nule

nula1

Pećinski čovek

 

Bio je običan pećinski čovek
tucao kamen
i kleo se u svoju zlu kob
drhtavim rukama
trenjem
pokušavao da
izazove varnicu
koja bi možda
nekim čudom
i razbuktala
davno zaboravljen
plamen
ponekad je Vilma
njegova homosapiens draga
otišla negde
i pustila ga da uživa u dokolici
ne puno
tek na pola sata, sat
pećinski čovek bi tad
uzeo kamen
pa nejakim rukama
pokušao da ukleše koje slovo
i ostavi u amanet koju reč
Ponekad bi pokušao i da nacrta nešto
uglavnom tačkicama
linije je izbegavao
jer bi mu ravna linija
ukazala da nije živ
i onda shvati
da njemu dokolica ne treba
i jedva je čekao
da se njegova Vilma vrati
jer tucati kamen je jedini
razuman izbor
pećinskog čoveka

Kamena-vagina-zaglavljen-u-kamnoj-vagini-1-670x891

Rodnica


Oni fini što potiču
iz rodnice
nisu u rodu sa nama
što smo došli iz  materine
mi smo druga vrsta
vezani za svoju rodnu grudu
vraćamo joj se svakodnevno
oni prvi dođu ko emigracija
a mi drugi
ali ne i manje važni
smo rodoljubi
koji čuvaju među
svojoj rodnoj grudi
svaki dan je pominjemo
ne vadimo je iz usta
šaljemo tamo i naše najrođenije
a i one potpuno strane
šta bi mi bez  materine
kad u nju može svašta da stane
zato ne zavidim onim
proisteklim iz rodnice
Oni su se odrodili
njih pupčana vrpca za rodnicu
više uopšte ne vezuje
ne intimiziraju se sa svojim korenima
ne šalju svoje rođene tamo
A i kako bi?
Zamisli poslati nekog u rodnicu?
Bože kako to neprisno zvuči!

prevremeni-porodjaj

O meni

deana

O meni:

Pametovala sam, dok se nisam opametila.
Sad samo palamudim!

Moji prijatelji i kolege su rekli o meni:


Ekrem Macic

Dimenzija 3D
Deana Sailović je svojim kratkim iskazima dokučila satiričnu dimenziju 3D: dubinu, dužinu i dijagonalu.
Dubinu u smislu misaonosti, oštroumnosti i kreativne duhovitosti; dužinu u obliku bljeska, eksplozivnosti i efektnosti; dijagonalu, srazmjer paradoksa (bez kojeg aforizam teško opstaje) i počesto igru riječi, ali sa jasnim temeljem i putokazom.
U toj uigranoj igri, taman kad pomislimo da se autorica “navukla” na aforizam, Deana majstorski posloži mozaik riječi koji dobija punoću, odašilje jasnu poruku i ne trpi korekciju.
Ukratko: d + d + d = DEANA

Miodrag Tomić Stublinski

Deana je kraljica. Vaši aforizmi su najbolji na svetu…antologijski. Bio bi počastvovan kad bi Vi bili urednik i recenzent moje knjige “Nije Drina za sve kriva”

Peko Laličić

Otkako uočih da je manja od makovog zrna,
a opija – kako sama reče, pratim zrnca mudrosti
iliti ono što je aforizam na njen način, počinjem da tragam
za onim što piše darovita DEANA SAILOVIĆ.
Možda to činim da bih joj nazdravio jer je i meni, kako ona reče
,,Puna čašica vode u kolenu…’’ i zato što se nadam da će i njoj kao i meni,
posle svega, ostati glava na ramenu, i da neće zabušavati i kada puši…
Želim joj punu torbu bodlji i veću potrošačku korpu.

DEANA SAILOVIĆ:

Možda sam manja od makovog zrna,
al’ opijam!

Puna mi čašica vode u kolenu.
Da nazdravimo?

Ako mi ostane glava na ramenima,
započeću novo poglavlje!

Zabušavam i kad pušim.
Ne uvlačim!

Demode je nositi glavu u torbi.
Sad je nosim u potrošačkoj korpi

Igor Čobanović

” Previše imamo smešnih ljudi,a jako malo duhovitih..Duhoviti ljudi su danas postali prava retkost,teško ih je pronaći u moru smešnih i onih čiji je humor pravi umor..E,ja sam imao tu sreću da sasvim slučajno sretnem jednu izuzetno duhovitu osobu,koja ima onaj urodjeni smisao za humor..Naravno,to se ne trenira,ili se rodiš takav ili ne..Vremenom taj smisao samo izoštriš i naučiš da ga primeniš i u najtežim situacijama..Takva je Deana,oštra,precizna i nikoga ne štedi,po najmanje samu sebe..Njen humor,tačnije aforizmi su pravo osveženje i vraćaju aforizmu ono što je zadnjih godina izgubio..Vraćaju mu duh i smisao..Svestrana je i kao što sam jednom napisao da je za mene dobar aforističar nešto poput loše tašte,u sve se meša..Tako i naša Deana,u sve se meša i na taj način daje dodatni začin aforizmu,bez kojeg ne bi bio ukusan,a to je zdrav humor ! “

Mićo Lukić

Šta reći, za Deanu i njeno stvaralaštvo izvučeno iz dubine sopstvene ličnosti. S’lakoćom pronalazi bisere mudrosti, i izvlači ih na površinu novog pravca naše satire. Piše vrlo inspirativno, retko viđeno, a svakodnevno prisutno baš tu u svima nama. Olake reči su najteže, a ona je svu težinu svalila na sebe.

Goran Radosavljević

Deana je svima dokazala da satira kao borilačka veština nije samo muški sport. Drago mi je što smo se upoznali i nadam se da će još dugo pisati kao i do sada: kratko, jasno i za razmišljanje!

Milko Stojković

Mislio sam da se naš aforizam ukopava ili da u najboljem slučaju ide ravnomernom linijom po zemlji a onda sam upoznao Deanine aforizme, koji uzleću. Mogli bi se svrstati i u poeziju.
Ona se tako lako poigrava rečima da ih ja osećam kao prolećni razvigorac koji osvežava naš aforizam. Deana se igra rečima, ne mudruje po svaku cenu, ne definiše, ne uči nas pameti, već nam jednostavno prenosi ono što je zapazila i što smo mi znali a nismo znali šta je.
Njeni aforizmi se lako čitaju, ali nisu laki jer je u njihovoj osnovi mudrost a iz lepršavosti njenih reči se širi umnost. Navešću samo jedan njen aforizam “Sovo, pusti malo ševu”. Ovde se Deana Sailović popela do same mudrosti, pa poziva i nas da joj se pridružimo jer je život samo jedan.
Ja bih rekao : hvala Deani što postoji.

Perica Jokić

Kad Deana piše, rečenice teku kao u najobičnijoj konverzaciji, a, u stvari, sve vrvi od zametnutih aforizama. Kada govori, riječi se same slažu u citate. Čak i u njenom “dobar dan” sasvim je moguće da parazitira kakva skrivena misao. Satirom se služi i kad ćuti.

 HRABRA I KREATIVNO ZAJEDLjIVA
Ovde želim da kažem koju reč o sprezi između satire i poezije, odnodsno pesme i aforizma kroz vreme, počev od antike do današnjih dana. Od Sokrata, Heraklita, Isusa Hrista, preko Lao Cea, Konfučija, zatim Zmaja, Sterije, Nušića, Disa, Bećkovića, Ćopića, Ive Mažuranića, Rastka Zakića, Veljka Rajkovića, pa sve do Deane Sailović jer, mnogo je pesnika-aforističara, koji su se istovremeno oglašavali i kao pesnici i kao satiričari. Čak je i naš ruralni, gružanski pesnik, Dobrica Erić, jednom prilikom uskliknuo:
Tih dana beše kilo patlidžana,
Skuplje od knjige od hiljadu strana…
Tih dana behu na kuke i verige,
Razapete još dve-tri nepodobne knjige…
Koncepcija knjige „Elektronska ispovedaonica“ je vrlo zanimljiva. Jedna strana pesma, dve strane aforizmi i opet jedna strana foto plus aforizam. U njoj se, kako sama kaže, seku i bore zadrta sremica i bosanka bukvalista, na najbolji mogući način. Da li pametuje ili luduje za nekom novom mišlju, uvek se rodi neka zdrava i dobra kreacija. Ova hrabra žena, tematski pokriva brojne društvene pojave, odnose i procese, koji su se izopačili i prešli na drugu stranu a koje je ova visprena pesnikinja uočila, od dive do baba sere, od neosvojive do pevaljke, od ode dupetu do apokalipse.
Usuđujem se da kažem da je Deana Sailović jača kao pesnikinja, da je tu najjača i najubojitija. Hrabra, pametna i provokativna. Deana ima mušku pamet i genitalije, a žensku lepotu. Pesme su joj prožete aforizmima, kao štrudla pekmezom, što im daje snagu i slast.
Ne izostaje tu i samoironije, što je odlika velikih pesnika i satiričara.
Zato se ispovedam jedino sebi,
Jer ko greši, taj zna i da oprosti…
Ruku davljenicima odavno ne pružam,
Jer, ko se u gluposti davi,
Nekako uvek pametno preživi…
Pa dokle dupe više da plaća
Za sve gluposti koje glava smisli…
Negujte ga kao idola, osveštajte ga,
I svi će težiti da budu dupe, kao vi…
Otkako je zaživela ta medijska slika
Svi o meni više znaju nego ja sama…
…Šta da skine, da bi bila obučena
Mojoj srteći nema kraja…
Naša revolucija odavno ne jede svoju decu,
Nego zajedno sa njom umire od gladi…
I tako, redom, moglo bi se još puno nabrajati. Deana Sailović, iz dana u dan, uzrasta u vrsnog satiričara.
S poštovanjem,
RADMILO MIĆKOVIĆ